tumblr m9j0khy Bzu1rwdmico1 500 large


Miska

Miska

Dobrodošli na moj blog

11.09.2013.

A ti za ruku drzis me, i kazes da ce proci sve...

Udahnem duboko i zadrzim dah..
Jeste tako mi bude lakse..
Napusem usne i izgledam poput bundeve..
Zatvorim oci i osluskujem ritam svoga srca..
Nevjerovatno kako se osjete bolje nego kad covjek dise..
Meni prija..
Valjda sto je to JEDINI nacin kada ja ne mislim ni na sta, i kada se mogu fokusirati samo na jedno..
U ovom slucaju na otkucaje srca..
Al kakve mi koristi kad sa prvim ispustanjem zraka i uzimanjem novog, pokusavam da udahnem nesto tvoje..
Neku tanku notu mirisa neceg tvog..
Al uzalud..
Uzalud vec mjesecima..
Otvorim prozor i zadivi me pogled na moj grad..

Opet udahnem duboko..
Al nista..
Ne udahnem tebe..
Samo odvratni smog..
Pogled mi se gubi negdje u daljini, iza svih onih brda i prostranstva grada..
Nekad mi je drago sto mi pogled sa balkona nije u pravcu tvoga grada, i sto noci ne provodim pored dvogleda uzalud pokusavajuci progutati sve kilometre i pokusavajuci vidjeti ti figuru..
Koliko mi je drago sada mi je krivo i to mi smeta..
Sada bih rado da zavirim pod tvoj kutak neba i da posmatram sta radis..
Mozda bih tako uspjela sledeci put kada udahnem i zadrzim dah, zadrzati neku notu tebe i necega tvog..
Mozda bih umjesto moga, slusala otkucaje tvoga srca..


Nedostajes mi..
Previse..

10.09.2013.

Nedostaje mi.. i to je dovoljno..

19.08.2013.

..

Sarajevo je lijep grad..Ali dobije potpuno drugu dimenziju kada ga posmatram iz njegovog zagrljaja.. I Sarajevska jutra odisu nekom potpuno novom svjezinom i daju mi neku cudnu treperivost.. Volim sumrake dok me on drzi za ruku, i volim svakog prolaznika koji prodje, jer dok je on kraj mene svi mi izgledaju fini, ne plase me pojedini.. I svaka parkovska klupa je drugacija... Kao da je svaka stvorena samo za nas.. Svaka ulica kojom prodjem u njegovom zagrljaju je drugacija.. Cak ni kaldrma ne smeta mome hodu.. I odlicno vladam sa haljinom do poda..Ne zapinjem za obucu, i savrseno se snalazim uklapam u svaki puteljak.. I moj osmijeh kazu da je drugaciji, da me takvu nikada vidili nisu i da zracim nekom cudnom pozitivnom energijom i da izgledam neopisivo sretno... Sretna jesam.. I to mnogo.. Cini mi se kao nikada do sada.. I zahvalna sam mu na svemu sto mi je pruzio, i jos uvijek pruza.. Volim ga vise od svega..

02.08.2013.

...

I opet jedno veliko nista.. Svaki put stavim ruke na tastaturu da bi napisale par recenica.. i svaki put dobijem jedno veliko nista.. I ma koliko da se trudim da to ispravim..uzalud je.. Cini mi se sto vise pokusavam, to manje uspjevam.. I tako iz dana u dan.. Ujutro se probudim sa svjezom pricom o tebi.. o nama.. o svemu sto bih ti rekla a ne mogu.. I razvucem najljepsi osmijeh s nadom da cu kada se razbudim svoje misli prenijeti na tastaturu i nista.. Ostanem nedorecena.. I tako uvijek.. Zasto? A tako bih ti rado rekla sve sto je u meni.. Al ne mogu. Rijeci fale..Uostalom.. kao i ti sto falis..

24.07.2013.

On je moj razlog..

Za smijeh.. Za srecu.. Za ljubav.. Za vijecnost..

21.07.2013.

..

Nedelju sam uvijek mrzila.. Uvijek me podsjecala da je sutra ponedeljak i da moram da se pripremam u skolu..posle i na posao.. I taj nedeljni ritual sam vremenom zamrzila..Pranje odjece..peglanje.. kupanje..Pakovanje skolske torbe..spremanje za posao..I svaka nedelja je bila istom jacinom monotona i dosadna.. Ali ta prva nedelja u njegovom zagrljaju nakon toliko vremena..Ta nedelja je posebna..Iako kisovita i sparna za to doba godine.. nije mi bila mrska kao svaka prethodna.. Ta nedelja je zracila posebnom svjetloscu koja se zove njegov osmijeh..Ta nedelja je blistala poput kristala na suncu ispunjena njegovim zagrljajima.. Ta nedelja je bila posebno drugacija.. Tu nedelju me je volio kao nikada prije..Tu nedelju sam mu se prepustila cijela, i te nedelje sam uzivala.. I danas je nedelja.. Isto onako je promjenljiva.. Cas suncana, cas kisovita.. Cudna neka nedelja.. ali je drugacija.. Prva nedelja bez njega.. Bez njegovog volim te za dobro jutro i poljubca za laku noc.. Prva nedelja u kojoj mu ne pravim dorucak i ne smijem se njegovoj usnuloj faci.. Danas je prva nedelja kada me nije privukao uz sebe i rekao da sam ja njegova zenica..Prva nedelja bez plana i programa.. I eto bas ove nedelje mi fali nekako posebno jako.. Bas ove nedelje pozelim da se sklupcam uz njega i da se osjecam sigurno.. I ove nedelje ga volim neizmjerno mnogo!

19.07.2013.

....

Ohh..Jos malo! Samo jos malo i eto me.. Da bacim pogled na ogledalo? Ma jok, zar je potrebno.. Zadnji put kad mi je dosao otisla sam mu bez sminke, zasto sad da se "sredjujem".. Nema potrebe, to sam ja! Silazila am autobuskim stepenicama kada sam ugledala poznato lice i osmijeh.. Pogled je lutao po njegovom tijelu i pokusavao pronaci razlike.. Docekao me u zagrljaj.. Jak stisak i puno, puno poljubaca.. Malo je reci da sam bila sretna.. Uzeo mi kofere i zaputili smo se ka autu.. Miris njegovog stana.. Podsjetio me na prosle dane.. Kazu da svaki stan ili kuca ima svoj miris, te da mozes osjetiti svaciji samo ne miris svoga doma.. I u to sam se uvjerila, zaista.. Njegov stan ima poseban miris.. Da li zbog tog cvijeta,ili ko zna sta.. ali bih ga prepoznala u svako doba.. A onda sam krocila.. Pogled je lutao po svim stvarima i prostorijama.. Sve je tako isto i sve se cini tako "domacim".. Osjecaj je nevjerovatan.. A on.. Neodoljiv je.. I prvo jutro u njegovom stanu.. On pored mene..Prvi dorucak.. Prva jutarnja kafa.. Osmijeh i poljubac.. Vise nista ni potrebno nije..

19.07.2013.

.-.

Posmatrala je krivulju njegovih usana kako pokusavaju da se razvuku u osmijeh.. Al to ne bi bio osmijeh.. onaj pravi od srca kakvog je najvise voljela da vidi na njemu. To bi bio osmijeh tuge.. Usiljeni osmijeh za kraj.. Da ona ne misli da mu je toliko tesko.. gledala ga je pravo u oci.. Zamagljene.. i proklinjala sve one "zatvorske" resetke koje su izmedju njih te ne moze da mu dotakne usne svojima.. Proklinjala je tu poznatu recenicu "tako blizu..a tako daleko".. jer joj je bas takav i bio... Zudila je za "poslednjim" zagrljajem i stiskom ruke.. Falile su joj usne na njenima i miris njegovog tijela.. Rekla mu je da ga voli i okrenula se.. Ostavila ga je kao i sve uspomene stvorene u tom velikom gradu..

21.06.2013.

D.B

Smislio sam hiljadu stvari koje ću joj reci, a i ona je ponešto smislila, koliko je znam…Da smo rekli išta od toga, to bi potpuno zapetljalo stvar. Ovako, stvar se odmotala kao klupko vunice ispušteno iz krila. Zadivljujuće jednostavno… – Samo sam htela da imam nešto tvoje…Zauvek…Zumirao sam kristalnu kap u njenom lepom oku, koja je svetlucala kao titrava rosa na malenom zvončiću đurđevka.Sretan sam ja momak…Neki režiseri potroše čitav život čekajući takvu scenu, i opet ne uspeju da je snime.Hajde konju…Reci joj…Osetio sam da uglovi usana izmiču kontroli. Želiš nešto moje? Zauvek?-Da li bi prezime moglo da posluži? Osmeh ju je ostavio bez daha na trenutak, ali je šmrknula i nastavila da slaže stvari. Ali oboje smo znali da to više nije potrebno.Zagrlio sam je, s leđa, privila se uz mene i pritisnula mi ruke sa svoje obe. Neću da se mešam, ali trebaće ti neka veća torba. Moraćeš i mene da spakuješ ako zaista misliš da odeš odavde…

16.06.2013.

..

Pozeljen si ljubavi.. mnogo.. Jedva cekam da me tvoje ruke zagrle.. da me ljube usne i da mi sapuces kako me volis.. Jedva cekam da spustim glavu na tvoje rame i da zaspim.. Mnogo mi falis... Mnogo..


Stariji postovi

<< 09/2013 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
2930

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
3259

Powered by Blogger.ba